Kakva je budućnost Srbije, koliko može na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj?

Za prosečnog Srbina samo je medalja uspeh, za onog realnog koji iole poznaje rukomet i svetski poredak u ovom sportu zna da 11. mesto nije neuspeh. Da je moglo bolje – moglo je, da je malo falilo – jeste, ali utisak ovih desetak dana u Katovicama je da Orlovi krupnim koracima idu napred, da evidentno rastu i da tek treba očekivati velika dela. Naravno, uslov je kontinuitet rada sa sadašnjim kormilarom.

Trend uzlazne putanje s Tonijem Đeronom je nastavljen i na ovom šampionatu. Igra je bolja od rezultata. U prvoj fazi napad je bio kao švajcarski sat, u drugoj rundi SP je odbrana zategnuta. Od Nemačke smo poraženi golom razlike, protiv Norvežana odigrali najbolje prvo poluvreme od drugih 30 minuta polufinala iz Beograda protiv Hrvatske 2012. godine. U 35. minutu je bilo velikih + 19:14, ali Sander Sagosen i kompanija su u nastavku odigrali fantastično, koristili svaku grešku Srbije i na kraju lako slavili (31:28). Dobili smo selekcije od kojih smo objektivno bolji, Alžir, Katar, Argentina i na kraju Holandija, evropska reprezentacija koja je pala na SP posle više od 10 godina.

Za prosutim mlekom ne treba žaliti. Svima lebdi pitanje, šta bi bilo da je Dejan Milosavljev mogao da brani protiv Pancera u drugom kolu, da je Mijajlo Marsenić pogodio zicer na +4 protiv Vikinga, da Uroš Borzaš nije poklonio loptu Sagosenu za njegov prvi gol u 38. minutu...

Na ovom Svetskom prvenstvu, naši rukometaši su ostvarili najveći uspeh na velikim takmičenjima od SP u Španiji 2013. kada smo bili deseti. Usledila je turbulentna decenija po nekada trofejni sport, česte promene selektora. Smenjivali su se posle Veselina Vukovića, tvorca srebra u Beogradu 2012. godine - Ljubomir Obradović, Vladan Matić, Dejan Perić, Jovica Cvetković i Nenad Peruničić, ali nije zaustavljen brod koji tone.

Milosavljev: Dolazi naših pet minuta

Milosavljević, Đeronin džoker u Katovicama: Za godinu, dve - napad na medalju

Meč karijere Marka Milosavljevića

Toni Đerona je na kormilu od Vidovdana 2020. Nije nas bilo pre dve godine u Egiptu na smotri najboljih 32 reprezentacija sveta. Prošle godine na „korona“ EP u Mađarskoj i Slovačkoj nismo prošli prvi krug u Segedinu u konkurenciji velesila Francuske i Hrvatske, završili kao 14. na Starom kontinentu, a sada je napravljen pomak koji daje dobru polaznu osnova za dalje.

Igrači pucaju na medalju, niko od njih ne želi da završi karijeru bez odličja sa reprezentacijom. Put do toga je trnovit, a šansa da se bar izbore kvalifikacije za Olimpijske igre 2024. pruža se naredne godine u Nemačkoj. Prvak Starog kontinenta ide direktno u Pariz, dok se traži još jedna viza, a konkurenti Srbijii su verovatno Island, Portugalija, Poljska, Holandija, Crna Gora... selekcije koje ovog meseca nisu među najboljih 10 na svetu.

Orlovi su tek započeli kvalifikacije za EP, ali u konkurenciji Norveške i autsajdera Slovačke i Finske ne bi trebalo da bude problema da se izbori Nemačka, s tim da su Orlovi jesenas započeli novi ciklus s maksimalna četiri boda i tek ih očekuju dueli sa Vikinzima.

ISTE SNAGE, PLUS JAČI ZA DOSADAŠNJE EPIZODISTE MILOSAVLJEVIĆA I VORKAPIĆA, KOS KUCA NA VRATA

Đerona za izvesno Evropsko prvenstvo u Nemačkoj naredne godine može da računa na isti sastav koji je igrao prethodnih 10 dana u Katovicama. Neće biti, kao u prošlosti, teatralnog opraštanja od dresa reprezentacije. Vreme kada se Pandorina kutija otvarala posle svakog velikog takmičenja, na sreću, je prošlost.

Većina je sada u najboljim igračkim godinama, bliže se tridesetoj kao što su Mijajlo Marsenić, Bogdan Radivojević, Miloš Orbović, Vanja Ilić, Vladimir Cupara, nešto mlađi Lazar Kukić, Dragan Pešmalbek i Dejan Milosavljev, a tu je i novi talas sa Stefanom Dodićem, Jovicom Nikolićem, nešto starijim Markom Milosavljevićem i Vukašinom Vorkapićem. Kapiten Nemanja Ilć i Petar Đorđić imaju 32, dok je najstariji Ilija Abutovć sa 34, ali koji i dalje može mnogo da pomogne u defanzivnim zadacima.

Uspeo je španski stručnjak ove godine da „izmisli“ Predraga Vejina, koji je bio sjajan u prijateljskim mečevima sa Švedskom pred SP u Katovicama. Šteta što se brzo povredio, na meču drugog kola sa Nemačkom i nije mogao da pomogne saigračima. Na ovom Svetskom prvenstvu eksplodirao je Marko Milosavljević. Prošle godine je bio defanzivni specijalista u Segedinu, ta rola mu je bila namenjena i u Katovicama, ali posle nešto slabijih izdanja Đorđića i Borzaša na poziciji levog beka, Đerona mu je dao šansu i on je protiv Argentine nagovestio da može da bude odličan i u napadu. U drugom poluvremenu igrač Ademar Leona zgazio je Holanđane, za 30 minuta dao im devet golova i odigrao meč karijere. Šteta i zbog povrede Jovice Nikolića koji je protiv Norveške pokazao da je budućnost srpskog rukometa.

Vanja Ilić: Gradimo sa Đeronom nešto što ne može preko noći da daje rezultate

Tako blizu, a tako daleko...

Uglavnom to su nove snage koje su iskočile u prvi plan, pored okosnice tima koji je već više od dve godine pod Đeroninom komandom. Odličan u Katovicama bio je i Vukašin Vorkapić, koji je bio sjajna zamena za povređenog Darka Đukića. Biće zanimljivo na koji tandem desnih krila će se na EP odlučiti španski stručnjak, posle oporavka od teške povrede kolena rukometaša Vardara.

Od igrača kojih nije bilo u Katovicama, na vrata najbolje selekcije kuca talentovani levi bek Zagreba, Miloš Kos, koji je jesenas dobio šansu na startu kvalifikacija za EP. Momak rođen 2002. godine je eksplodirao na juniorskom EP, na kome je Srbija stigla do prve medalje (bronze) od samostalnosti 2006. godine. Uz Stefan Dodića je bio najbolji igrač. On ima povredu leđa, pa ga očekuje nekoliko meseci oporavka. Tokom sezone je stigao u redove hrvatskog šampiona iz Izviđača.

Od rukometaša koji bi mogli da pojačaju konkurenciju za najboljih 16 ili 18, tu su iz domaćeg šampionata pre svega levo krilo Vojvodine Miloš Grozdanić, desni bek Partizana Uroš Kojadinović, koji može da igra i na poziciji krila, kao i talentovani Vranjanac iz Metaloplastike Mateja Dodić, mada je konkurencija na desnom krilu paklena pored Bogdana Radivojevića, Vukašina Vorkapića i povratnika Darka Đukića. Tu je i desni bek Milan Milić iz Vojvodine.

Marko Milosavljević, nova snaga Srbije (©Reuters)

Od mladih snaga na pripremama reprezentacije krajem prošle godine bio je pivotmen Vojvodine Luka Rogan, ali je Đerona dao šansu iskusnijem Ivanu Popoviću. U Segedinu na EP u konkurenciji je bio Danilo Radović iz pančevačkog Dinama. To su igrači koji čekaju šansu.

Selektor Đerona ima ekipu koja je iskusnija za jedno veliko takmičenje. Evropsko prvenstvo u Segedinu zbog korona pakla nije bilo nikakav pokazatelj, jer smo bili oslabljeni. Šest mečeva u Katovicama je polazna osnova za ono što svi igrači sanjaju, potajno se nadaju, borbi za medalju u Nemačkoj. Sistem takmičenja je drugačiji nego na Svetskom prvenstvu, nema četvrtfinala, već odmah polufinale posle dve grupe sa po šest selekcija, a prvi cilj je proći grupu (dve najbolje ekipe od četiri).

Vreme radi za ovu reprezentaciju. Znaju da vrede, svi su listom izjavljivali da je cilj četvrtfinale, ali na kraju 11. mesto ne može da bude neuspeh. Nemačka i Norveška i selekcije sličnog kvaliteta ili za nijansu slabijeg, Island, Portugalija, Hrvatska, Mađarska, mogu da se se pobede naredne godine. I dalje su druga dimenzija Danska, Švedska, Španija i Francuska koji dominiraju prethodnih godina na velikim takmičenjima.

Na Olimpijskim igrama se među četiri „uglavio“ Egipat, umesto vladara Starog kontinenta, Švedske.

Svesni su Orlovi da mogu bolje.

„Fali nam jako malo za plasman među osam najboljih, mada je to malo nekada puno. Nedostaju nam utakmice sa najjačim timovima. Siguran sam da će doći naših pet minuta, da ćemo uskoro da šansu oberučke iskoristimo. Sami sebi smo postavili veliki pritisak. Ovakvo prvo poluvreme kao protiv Holanđana ne prolazi protiv jačih ekipa. Izgubili bismo 10 razlike protiv Norveške. ’Ispeglali’ smo nekako u nastavku, ali mislim da ne smemo ovakve oscilacije sebi da dozvolimo ako želimo na vrh. Moramo da prelomimo u našim glavama, da odigramo do poslednjeg minuta, a ne samo 40 ili 50“, rekao je Dejan Milosavljev, jedan od najboljih golmana današnjice, posle pobede nad Holandijom.